Opis
.
U paketu sa Jerihonskom ružom dobićete i uputstvo sa koracima procesa oživljavanja Jerihonske ruže.
U različitim tradicijama koristi kao simbol novog početka, duhovne regeneracije i čišćenja prostora.
U praksi, mnogi je koriste u ritualima manifestacije, zaštite ili energetske detoksikacije doma.
Sve tri faze — čišćenje, zaštita i manifestacija — predstavljaju jedan zatvoren, kružni proces transformacije koji Jerihonska ruža pokreće.
To je i razlog zašto je mnogi smatraju živim simbolom ciklusa života, smrti i ponovnog rađanja — i u prirodnom i u energetskom smislu.
Manifestacija, zaštita i energetska detoksikacija — nisu tri odvojene, nepovezane stvari, već tri različita sloja jednog istog procesa.
Evo kako to izgleda kada ih razložimo po principu delovanja Jerihonske ruže:
1. Energetska detoksikacija — čišćenje polja
To je prva faza.
Kada Jerihonska ruža „oživi“ u vodi, ona počinje da apsorbuje i oslobađa energiju — baš kao što povlači vlagu iz vazduha i širi se.
U simboličkom smislu, taj trenutak označava otpuštanje svega što je ustajalo, zadržano, blokirano.
Zato se koristi za čišćenje prostora, predmeta, pa i ličnog energetskog polja.
- Bez čišćenja nema daljeg procesa. To je nulta tačka.
2. Zaštita — stabilizacija novog prostora
Kada se energija pročisti, nastaje prazan prostor.
Jerihonska ruža tada deluje kao štit — njena spiralna forma i sposobnost da se zatvori oko svog centra simbolizuju očuvanje svetlosti unutar sebe.
Zato se često koristi da se zadrži nova, čista frekvencija i spreči da spoljašnji uticaji naruše balans.
- Ova faza je o zadržavanju kvaliteta koji si stvorila u prvoj fazi.
3. Manifestacija — pozivanje novog
Tek kada je prostor pročišćen i zaštićen, možeš da pozoveš ono što želiš da uđe — novu energiju, prilike, ideje, odnose, obilje.
U toj trećoj fazi ruža se koristi kao kanal svesne namere — kroz vodu, dah ili simbolički ritual manifestacije.
- Manifestacija je prirodni ishod prethodne dve faze.
Jerihonska ruža potiče iz pustinjskih oblasti Meksika i Srednje Amerike.
Tamo, u ekstremnim uslovima gde mesecima nema kiše, ona razvija mehanizam preživljavanja koji gotovo deluje nemoguće:
kada nastupi suša, potpuno se osuši i skupi u kuglu, smanji metabolizam na skoro nulu, i — ako bi je takvu našla u pesku — delovala bi potpuno mrtvo.
Ali zapravo, ona nikada ne umire.
Samo čeka.
Kada ponovo dođe u dodir s vlagom, u roku od nekoliko sati apsorbuje vodu i oživi, otvara se i pozeleni.